Category: Health
Created by: marija.horvat
Number of Blossarys: 21
Serbian (SR) Противотрови су средства која одстрањују, неутралишу и инактивирају отрове или пак сузбијају симптоме тровања противним деловањем. Разликују се физички (испирање желуца, Еметица, адсорбенције - попут медицинског угља), хемијски (киселине се неутралишу благим лужнатим средствима, алкали разређеним киселинама, метиленско модрило се користи при отровању угљен моноксидом те код отрова који стварају метхемоглобин) и фармаколошки антидоти (БАЛ, ЕДТА, пенациламин код тровања тешким металима, десфериоксамин при отровању солима гвожђа, алуминијум силикати код тровања хербицидима).
Antidoti su sredstva koja odstranjuju, neutraliziraju i inaktiviraju otrove ili pak suzbijaju simptome otrovanja protivnim djelovanjem. Razlikuju se fizički (ispiranje želuca, emetici, adsorbencije – poput medicinskog ugljena), kemijski (kiseline se neutraliziraju blagim lužnatim sredstvima, lužine razrijeđenim kiselinama, metilensko modrilo se koristi pri otrovanju ugljičnim monoksidom te kod otrova koji stvaraju methemoglobin) i farmakološki antidoti (BAL, EDTA, penacilamin kod otrovanja teškim metalima, desferioksamin pri otrovanjima solima željeza, aluminijevi silikati kod otrovanja herbicidima).
Антидијабетици су средства за лечење дијабетеса. Орални су антидијабетици делотворни само ако је бар делимично сачувано инзуларно ткиво панкреаса; дају се код дијабетеса независном од инсулина (тип 2): деривати сулфонилуреје. Инсулин, хормон панкреаса, даје се код дијабетеса зависног од инсулина (тип 1); користи се кристалинични (брза деловања) или везан за базичну беланчевину (с продуженим дејством). Инсулин разграђују дигестивни ферменти па се мора давати путем поткожних ињекција. Инхибитори алфаглукозидазе смањују апсорпцију угљених хидрата у танком цреву. Поред медицинског третмана не сме се занемарити дијетална исхрана и физичка активност.
Antidijabetici su sredstva za liječenje šećerne bolesti. Oralni su antidijabetici djelotvorni samo ako je bar djelomično sačuvano inzularno tkivo gušterače; daju se u dijabetesa neovisnom o inzulinu (tip II): derivati sulfonilureje. Inzulin, hormon gušterače, daje se u dijabetesa ovisnog o inzulinu (tip I); rabi se kristalinični (brza djelovanja) ili vezan za bazičnu bjelančevinu (s produženim učinkom). Inzulin razgrađuju probavni fermenti pa se mora davati putem potkožnih injekcija. Inhibitori alfaglukozidaze smanjuju apsorpciju ugljikohidrata u tankom crijevu. Uz medikamentno liječenje ne smije se zanemariti dijetalna prehrana i fizička aktivnost.
Антидепресиви су средства за лечење депресије. Најчешће се користе трициклични спојеви (имипрамин, амитриптилин), инхибитори моно-аминооксидазе (изокарбоксазид, фенелзин) и литијумске соли (прилично су токсичне). У САД-у је популаран Прозак (флуоксетин).
Antidepresivi su sredstva za liječenje depresije. Najčešće se rabe triciklički spojevi (imipramin, amitriptilin), inhibitori mono-aminooksidaze (izokarboksazid, fenelzin) i litijeve soli (prilično su toksične). U SAD-u je popularan Prozac (fluoksetin).
Антибиотици су органска једињења која спречавају развој и размножавање или уништавају микроорганизме, кочећи њихов метаболизам. Могу бити природног порекла (продукти су стварне мене бактерија, гљивица или плесни) или су полусинтетички или синтетички. Употребљавају се у лечењу заразних болести људи, животиња и биљака које узрокују бактерије; на вирусе не делују. Дају се перорално, путем ињекције или инфузије, као и локално (капи, масти, посипање). Специфично утичу на већу или мању групу микроорганизама па се разликују антибиотици широког и уског спектра. Могуће нуспојаве примене антибиотика су алергијске реакције, токсично деловање, биолошке промене (ремете цревну флору), а током времена микроби могу постати отпорни (резистентни) на деловање антибиотика. Различити антибиотици међу собом могу деловати синергистички или антагонистички. Неки антибиотици се користе као додатак прехрани домаћих животиња и као конзерванси у месној и рибљој индустрији.
Antibiotici su organski spojevi koji sprječavaju razvoj i razmnožavanje ili uništavaju mikroorganizme, kočeći njihov metabolizam. Mogu biti prirodnog podrijetla (produkti su tvarne mijene bakterija, gljivica ili plijesni) ili su polusintetski ili sintetski. Upotrebljavaju se u liječenju zaraznih bolesti ljudi, životinja i biljaka koje uzrokuju bakterije; na viruse ne djeluju. Daju se peroralno, putem injekcija ili infuzija, te lokalno (kapljice, masti, posip). Specifično utječu na veću ili manju skupinu mikroorganizama pa se razlikuju antibiotici širokog i uskog spektra. Moguće nuspojave primjene antibiotika su alergijske reakcije, toksično djelovanje, biološke promjene (remete crijevnu floru), a tijekom vremena mikrobi mogu postati otporni (rezistentni) na djelovanje antibiotika. Različiti antibiotici među sobom mogu djelovati sinergistički ili antagonistički. Neki se antibiotici rabe kao dodatak prehrani domaćih životinja te kao konzervansi u mesnoj i ribljoj industriji.
Антхелминтици су средства против цревних паразита. Не постоји универзални антхелминтик, али најшири спектар има мебендазол (анкилостома, аскарис, Ентеробиус, стронгилоидес, трихурис, праведнији, Ецхиноцоццус). Дају се у комбинацији са средствима за чишћење у сврху одстраннивања усмрћених или омамљених глиста и пантљичара те да се спречи ресорпција антхелминтика.
Anthelmintici su sredstva protiv crijevnih nametnika. Nema univerzalnog anthelmintika, no najširi spektar ima mebendazol (ankilostoma, askaris, enterobius, strongiloides, trihuris, tenija, ehinokok). Daju se u kombinaciji sa sredstvima za čišćenje u svrhu odstrannivanja usmrćenih ili omamljenih glista i trakavica te da se spriječi resorpcija anthelmintika.
Анксиолитици су лекови који се користе за ублажавање лаганих психичких поремећаја, неуроза. Осим тога често се користе и за ублажавање последица стреса, напетости, тескобе и сличних поремећаја. Данашњи модерни темпо живота и цивилизације која немилосрдно наметнуо стрес довео до тога да једва свако лице које није имао сиимптоме у облику неурозе. Неурозе су психички поремећаји где перцепција реалности није поремећена (као у случају психоза). Ово укључује нервоза, хистерија, хипохондрије, фобије, неурозе компулзивни и анорексију.
Anksiolitici su lijekovi koji se koriste za ublažavanje laganih psihičkih poremećaja, neuroza. Osim toga često se koriste i za ublažavanje posljedica stresa, napetosti, tjeskobe i sličnih poremećaja. Današnji moderni tempo života i civilizacija koja nemilosrdno nameće stres dovela je do toga da skoro i nema osobe koja nije imala siimptome određenog vida neuroze. Neuroze su psihički poremećaji gdje percepcija realnosti nije poremećena (kao u slučaju psihoza). Tu spadaju nervoze, histerične reakcije, hipohondrije, fobije, kompulzivne neuroze i anoreksija.
Анестетици су средства која узрокују пролазну неосетљивост. Општи анестетици доводе до привременог губитка свести па се користе код хируршких захвата. Разликују се инхалацијски (Етер, Клороформ, халотан, циклопропан) И неинхалацијски анестетитци (фентанил, Суфентанил, барбитурати, бензодијазепини). Локални анестетици одстрањују бол на ограниченом подручју. У широј су употреби деривати кокаина (прокаин, тетракаин, лидокаин), користе се у облику ињекција или капљица за анестезију слузница. Лакохлапљива средства (као етил-хлорид) брзим испаравањем одузимају топлоту и чине неосетљивим подручје третирано таквим спрејем.
Anestetici su sredstva koja uzrokuju prolaznu neosjetljivost. Opći anestetici dovode do privremenog gubitka svijesti pa se rabe kod kirurških zahvata. Razlikuju se inhalacijski (eter, kloroform, halotan, ciklopropan) i neinhalacijski anestetitci (fentanil, sufentanil, barbiturati, benzodijazepini). Lokalni anestetici odstranjuju bol na ograničenom području. U široj su uporabi derivati kokaina (prokain, tetrakain, lidokain), rabe se u obliku injekcija ili kapljica za anesteziju sluznica. Lakohlapljiva sredstva (kao etil-klorid) brzim isparavanjem oduzimaju toplinu i čine neosjetljivim područje tretirano takvim sprejem.
Аналгетици су средства која смањују или отклањају бол уз очување свести. Опиоидни аналгетици (морфин, хептанон, петидин) снажни су аналгетици, али доводе до зависности. Аналгетици антипиретици, осим аналгетичкога, имају и антиинфламаторни ефекат те снижавају телесну температуру. У широј Су упораби ацетилсалицилна киселина (аспирин), аминопирин, фенацетин, парацетамол, индометацин, ибупрофен, кетопрофен, пироксикам.
Analgetici su sredstva koja smanjuju ili otklanjaju bol uz očuvanje svijesti. Opioidni analgetici (morfin, heptanon, petidin) snažni su analgetici, ali dovode do ovisnosti. Analgetici antipiretici, osim analgetičkoga, imaju i protuupalni učinak te snižavaju tjelesnu temperaturu. U široj su uporabi acetilsalicilna kiselina (aspirin), aminopirin, fenacetin, paracetamol, indometacin, ibuprofen, ketoprofen, piroksikam.
Аналептицс су средства која оживљавају депресивне виталне центре, побољшавају дисање и циркулацију крви. Оне се углавном користе у терапији тровања наркотицима, на пример. барбитуратима, морфин (кофеин, Бензедрин, пентазол). Некада су имали ширу примену, па и локалну, нпр. амонијак, сирће, за изазивање мирисних и кожних надражаја.
Analeptici su sredstva koja oživljuju deprimirane vitalne centre, pojačavaju disanje i optok krvi. Rabe se uglavnom u terapiji trovanja narkoticima, npr. barbituratima, morfinom (kofein, benzedrin, pentazol). Nekoć su imali širu primjenu, pa i lokalnu, npr. amonijak, ocat, za izazivanje mirisnih i kožnih podražaja.
Супстанца која поспешује биосинтезу протеина те повећава мишићну масу и укупну телесну масу.
Tvar koja pospješuje biosintezu proteina te povećava mišićnu masu i ukupnu tjelesnu masu.
Алкалоиди су природна органска једињења која садрже кисеоник, а тако их је назвао Меиснер због њиховог основног карактера, којем је управо разлог кисеоник. Данас је познато више од 2.500 алкалоида те припадају најбројнијој групи природних једињења. Различито делују на организам човека и животиња. Делују већ у врло малим дозама. Неки се у малим количинама користе као јаки и незамењиви лекови, док су готово сви у већим количинама врло јаки отрови. Алкалоиди су продукти метаболизма биљака, али њихова улога у биљци остаје нејасно. Први алкалоид изолован из биљног материјала је морфијум, а име је добио по грчком богу Морфеју. Изоловао га је Сертурнер 1806. године.Готово никада у једној биљци не налази само један Алкалоид, већ велики број различитих, хемијски везаних алкалоида.
Alkaloidi su prirodni organski spojevi koji sadrže dušik, a tako ih je nazvao Meissner zbog njihovog bazičnog karaktera kojemu je razlog upravo dušik. Danas je poznato više od 2500 alkaloida te pripadaju najbrojnijoj skupini prirodnih spojeva. Različito djeluju na organizam čovjeka i životinja. Djeluju već u vrlo malim dozama. Neki se u malim količinama koriste kao jaki i nezamjenjivi lijekovi, dok su gotovo svi u većim količinama vrlo jaki otrovi. Alkaloidi su proizvodi metabolizma biljaka no njihova uloga u biljci nije razjašnjena. Prvi alkaloid izoliran iz biljnog materijala je morfin, a dobio je ime po grčkom bogu Morfeju. Izolirao ga je Sertürner 1806. godine.Gotovo se nikada u jednoj biljci ne nalazi samo jedan alkaloid, nego niz različitih, kemijski srodnih alkaloida.
Супстанца која изазива абортус. Хемијски абортиви доводе до контракције утеруса (кинин, ражена главица) или пак узрокују смрт плода (фосфор, арсен, живине и оловне соли, хром и калијума једињења), но побачај обично настане тек кад наступи тровање труднице. Од осталих, се препарата користе се окситоцин и простагландин Ф-2-Алфа. У народној се медицини користи читав низ биљних абортива као кукуријек, шафран, рузмарин, олеандер. Сва ова средства или нису довољно ефикасна, или могу изазвати озбиљну повреду (крварење, инфекција) и чак довести до смрти.
Tvar koja izaziva pobačaj. Kemijski abortivi dovode do kontrakcije uterusa (kinin, ražena glavica) ili pak uzrokuju smrt ploda (fosfor, arsen, živine i olovne soli, kromovi i kalijevi spojevi), no pobačaj obično nastane tek kad nastupi otrovanje trudnice. Od ostalih se preparata rabe oksitocin i prostaglandin F-2-alfa. U pučkoj se medicini rabi čitav niz biljnih abortiva kao kukurijek, šafran, ružmarin, oleander. Sva ova sredstva ili su nedovoljno učinkovita ili mogu izazvati teška oštećenja zdravlja (krvarenje, infekcija) i dovesti čak do smrti.
Антипиретици су средства која снижавају повишену телесну температуру, уједно смањују или отклањају бол (аналгоантипиретицима). Користе се понајвише салицилати (аспирин), пара-аминофеноли (фенацетин, парацетамол), пиразолони (антипирин, аминопирин).
Antipiretici su sredstva koja snižavaju povišenu tjelesnu temperaturu, ujedno smanjuju ili otklanjaju bol (analgoantipiretici). Rabe se ponajviše salicilati (aspirin), para-aminofenoli (fenacetin, paracetamol), pirazoloni (antipirin, aminopirin).
Антимикотици су антифунгална средства која се користе у лечењу гљивичних обољења. За површинске инфекције користе се кератолитици (салицилна киселина), масне киселине (пропионску, ундециленска), акризоцин, кандицин. Системне микозе лече се антибиотицима (гризеофулвин, амфотерицин Б, нистатин) и дериватима имидазола.
Antimikotici su antifungalna sredstva koja se rabe za liječenje gljivičnih oboljenja. Za površinske infekcije rabe se keratolitici (salicilna kiselina), masne kiseline (propionska, undecilenska), akrizocin, kandicin. Sistemne mikoze liječe se antibioticima (grizeofulvin, amfotericin B, nistatin) i derivatima imidazola.
Цитостатици су средства која заустављају развој и размножавање ћелија. Првенствено инхибирају ћелије тумора и других ткива брзог раста (коштане сржи, гонада, косе, ембриона ткива), док на остале ћелије не делују у знатној мери. Примењују се у лечењу малигних тумора те као имуносупресивно средство (спречавају одбацивање трансплантата). Тешко се подносе, изазивају мучнину, повраћање, пролив, сметње функције коштане сржи са поремећајем крвне слике, опадање косе, смањују отпорност према инфекцијама, делују тератогено, због чега се користи комбинација од више цитостатика различитог механизма деловања (алкилирајући средства, Антиметаболити, антимитотици, радиоизотопа).
Citostatici su sredstva koja zaustavljaju razvoj i razmnožavanje stanica. Prvenstveno inhibiraju tumorske stanice i druga tkiva brzog rasta (koštana srž, spolne žlijezde, kosa, embrijsko tkivo), dok na ostale stanice ne djeluju u znatnijoj mjeri. Primjenjuju se u liječenju zloćudnih tumora te kao imunosupresivno sredstvo (sprječavaju odbacivanje transplantata). Teško se podnose, izazivaju mučninu, povraćanje, proljev, smetnje funkcije koštane srži s poremećajem krvne slike, ispadanje kose, smanjuju otpornost prema infekcijama, djeluju teratogeno, zbog čega se rabi kombinacija od više citostatika različitog mehanizma djelovanja (alkilirajuća sredstva, antimetaboliti, antimitotici, radioizotopi).
Антималарици су средства за лечење маларије. Разликују се средства која делују на неполним облицима паразита и примењују се код напада маларије (кинин, клорокин) те она која уништавају полне облике паразита и служе за спречавање рецидива маларије (примакин), као и средства која се примењују за профилаксу маларије (прогванил, пириметамин ). Неки се антималарици (клорокин) користе у лечењу реуматоидног артритиса и системског еритемског лупуса.
Antimalarici su sredstva za liječenje malarije. Razlikuju se sredstva koja djeluju na nespolne oblike parazita i primjenjuju se kod napada malarije (kinin, klorokin) te ona koja uništavaju spolne oblike parazita i služe za sprječavanje recidiva malarije (primakin), kao i sredstva koja se primjenjuju za profilaksu malarije (progvanil, pirimetamin). Neki se antimalarici (klorokin) rabe u liječenju reumatoidnog artritisa i sistemskoga eritemskoga lupusa.
Антихистаминици су средства која делују против хистамина, блокирајући хистаминске рецепторе Н1 и Н2. Антагонисти рецептора Н1 делују на глатке мишиће и пропустљивост капилара, употребљавају се у сузбијању алергија. Имају антиеметичко, али и седативно деловање те се не смеју користити непосредно пре или за време вожње и управљања покретним машинама (на пример прометазин, дифенхидрамин, циклизин). Антагонисти рецептора Н2 потискују секрецију желудачног сока те се користе за лечење улкусне болести и рефлуксног езофагитиса (циметидин, ранитидин).
Antihistaminici su sredstva koja djeluju protiv histamina, blokirajući histaminske receptore H1 i H2. Antagonisti receptora H1 djeluju na glatke mišiće i propusnost kapilara, upotrebljavaju se u suzbijanju alergija. Imaju antiemetičko, ali i sedativno djelovanje te se ne smiju rabiti neposredno prije ili za vrijeme vožnje i upravljanja pokretnim strojevima (na primjer prometazin, difenhidramin, ciklizin). Antagonisti receptora H2 potiskuju sekreciju želučanoga soka te se rabe za liječenje ulkusne bolesti i refluksnog ezofagitisa (cimetidin, ranitidin).
Aнтихипертензиви су средства за лечење хипертензије. Они имају веома различит механизам деловања са централним и периферним ефектом. Најважније групе: инхибитори симпатичког нервног система, адренергични (алфа и бета) рецептори, диуретици, директни вазодилататори, калцијумски антагонисти, антагонисти ангиотензина, блокатори серотонина. Доказан је хипотензиван учинак неких средстава народне медицине као бели лук, маслина, имела, глог и др. Уз медикаментно лечење треба регулисати телесну масу и ограничити уношење соли.
Antihipertenzivi su sredstva za liječenje povišenoga krvnog tlaka. Imaju vrlo različit mehanizam djelovanja s centralnim i perifernim učinkom. Najvažnije skupine: inhibitori simpatičkoga živčanog sustava, adrenergični (alfa i beta) receptori, diuretici, izravni vazodilatatori, kalcijski antagonisti, antagonisti angiotenzina, blokatori serotonina. Dokazan je hipotenzivan učinak nekih sredstava pučke medicine kao češnjak, maslina, imela, glog i dr. Uz medikamentno liječenje treba regulirati tjelesnu masu i ograničiti unošenje soli.
Антифлогистици су средства која смањују упалу. Локално делују адстрингенси у облику хладних облога (Буровљеви облози). Користе се стероидни (кортикостероиди) и нестероидни антифлогистици (аспирин, индометацин, ибупрофен, пироксикам, фенилбутазом). Примењују се нарочито код реуматских болести, лумбага, исхијалгија, упала тетива и мишића, делујући само симптоматски, не захваћујући узрок болести.
Antiflogistici su sredstva koja smanjuju upalnu reakciju. Lokalno djeluju adstringensi u obliku hladnih obloga (Burowljevi oblozi). Rabe se steroidni (kortikosteroidi) i nesteroidni antiflogistici (acetilsalicilna kiselina, indometacin, ibuprofen, piroksikam, fenilbutazom). Primjenjuju se napose kod reumatskih bolesti, lumbaga, ishijalgija, upala tetiva i mišića, djelujući samo simptomatski, ne zahvaćajući uzrok bolesti.
Антиепилептици су средства за лечење епилепсије. Генерално повољно делују барбитурати (фенобарбитал, фемитон) и примидон. Код типа "гранд мал" користе се највише хидантоинати (фенитоин, карбамазепин) и дипропилацетат, а код типа "петит мал" оксазолидини (метадион) И суксимиди. Лечење мора бити трајно.
Antiepileptici su sredstva za liječenje epilepsije. Općenito povoljno djeluju barbiturati (fenobarbiton, femiton) i primidon. Kod tipa “grand mal” rabe se ponajviše hidantoinati (fenitoin, karbamazepin) i dipropilacetat, a kod tipa “petit mal” oksazolidini (metadion) i suksimidi. Liječenje mora biti trajno.
